Krtica (Talpa europea) spada u grupu životinja koja može biti korisna, potpomažući aeraciju zemljišta kretanjem u zemlji, proces razgradnje i utiče na vodni režim zemljišta. Međutim, s obzirom na način života i njeno često prisustvo u baštama, toplim lejama, plastenicima, sportskim terenima i na mnogim drugim mestima ona predstavlja veliku štetočinu.
U našoj zemlji, nalazi se u gotovo svim ravničarskim, pa delimično i brdovitim rejonima. Živi isključivo u zemlji gde kopa čitave sisteme hodnika. Pri kopanju, na pojedinim mestima, izbacuje zemlju na površinu, stvarajući humke, koje ukazuju da je tu krtičnjak. Svoja skloništa krtica ponekad pravi na zemljištu kraj močvara ili bara, pa i reka, jer ima posebno izraženu sklonost prema vodi.
Krtica se hrani pretežno insektima, glistama, poljskim miševima, žabama, a rado jede i animalne otpatke i leševe. Biljnu hranu ne jede, a kada pri kretanju naiđe na korenje biljaka, preseca ga i na taj način može da uništi jednu ili više biljki. U ishrani je krtica nezasita. Dnevno pojede više hrane nego što je teška. Bez hrane ne može da izdrži više od 12 časova. Stalno se nalazi u kretanju i potrazi za hranom. U tome joj pomažu čula mirisa i sluha, koja su kod krtica veoma razvijena.
